Шта је Хаџи Проданова пећина?
На седмом километру од Ивањице према Гучи, у селу Рашчићи, налази се Рашћанска пећина, Шљепаја или Хаџи Проданова пећина, заштићени споменик природе и једно од најзначајнијих природних добара Моравичког округа. Пећина се налази на 600 метара надморске висине и представља археолошко налазиште из доба палеолита. Састоји се из улазног канала, централне дворане и зракасто распоређених бочних канала. Испитана дужина канала износи 420 метара, а на самом улазу у пећину налази се црква Светог архангела Гаврила.
Историјски значај
Пећина је име добила по војводи Хаџи Продану Глигоријевићу, који је након слома Првог српског устанка 1814. године подигао буну против турског зулума и у ову пећину склањао збегове. Буна је обухватила три нахије - Пожешку, Јагодинску и Крагујевачку, а пресудну улогу у њеном гушењу имао је кнез Милош Обреновић уз помоћ рудничког муселима, Ашим - бега. Након гушења буне око 300 истакнутих Срба, заједно са Игуманом Пајсијем, одведено је у Београд и набијено на колац.
Црква Светог архангела Гаврила првобитно је саграђена 1924. године, а звоно је поклонила краљица Марија, супруга краља Александра Карађорђевића. 1975. године, црква је минирањем оближњег каменолома срушена до темеља. Остало је само звоно, а тада је уништен већи део сталактита и сталагнита на улазу у пећину. Обнова цркве започета је 2002. године, а завршена је и освештана је 2005. године.
Археолошки значај
Током заштитних археолошких ископавања 2003. године у пећини су откривени остаци праисторијске керамике, предмета старих више десетина хиљада година, као и остаци пећинског медведа, вука и козорога. У пећини су пронађени и докази да је била станиште прачовека. Дошло се и до налаза да је пећина била станиште пећинског медведа јер је у њој пронађен зуб и делови његове вилице.
Спелеолошки значај
Пећина је окићена сталагнитима и сталактитима. Да би се направио један центиметар овог пећинског накита потребно је око хиљаду година. У њој се налазе кристали настали 30 милиона година пре нове ере.
Испитана дужина Хаџи Проданове пећине је око 400 метара, а састоји се од два спрата. Улаз је широк три метра и завршава се сужењем иза кога су простране дворане с разноврсним пећинским накитом.
У пећини се налази и 25 ретких врста инсеката. Један од њих добио је назив "Ivanjica Serbius duvalis" јер представља ендемску врсту.
Пећина представља и природно станиште велике колоније слепих мишева. Све четири присутне врсте слепих мишева заштићене су Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.
Туристички значај
2005. године завршена је обнова цркве на њеном улазу, а 2019. пећина је уређена и отворена за туристе када је постављено декоративно осветљење хладном расветом, пешачке стазе, заштитна ограда и сувенирница у њеној непосредној близини.
2020. године улаз у пећину осветљен је донацијом "Савићевић Ракије".
Стене око пећине идеалан су терен за љубитеље алпинизма, а на непуна два километра од пећине налази се и зип-лајн у дужини од око километар.
Значај очувања и угроженост пећине
На свега пар десетина метара од пећине налази се каменолом. Минирањем стена црква је 1975. године потпуно срушена, а пећина оштећена. И док каменолом поседује дозволе за рад асфалтне и бетонске базе, испред пећине још увек не постоји уређен паркинг за туристе, нити је сам путни прилаз пећини уређен. Сталним минирањем долази до одрона у њеној непосредној близини, као и до угрожавања њене флоре и фауне. Овде се намеће питање приоритета, односно да ли је профит важнији од очувања историје, културе и традиције једног народа.
2022. године, ветерани 63. Падобранске бригаде и чланови завичајног удружења ’’Хаџи Продан’’ из Ивањице кратким протестним окупљањем указали су држави и надлежним институцијама на значај очувања овог културно историјског блага Србије.
Kommentare