Историја једног народа не пише се само у књигама. Ако знате где гледати, видећете је на мермеру, у камену или је чути у народним предањима и легендама.
У насељу Палибрчки Гроб, на четвртом километру од Ивањице према Сјеници, налази се црква Лазарица. Зидар Благоје Луковић је цркву подигао на остацима једне много старије цркве да чува успомену на давно заборављен гроб и легенду која се још само у народу памтила.
Кнегиња Милица Хребељановић је, према предању, била ћерка Југ Богдана и имала је деветорицу браће - девет Југовића. 1389. године у бој на Косово одлазе сви и тамо гину. У народној епској песми "Слуга Милутин", кнегињи Милици јављају за смрт оца и осморице браће:
"А Југ ти је, госпо, погинуо
у почетку, у боју првоме.
Погибе ти осам Југовића,
ђе брат брата издати не шћеде —
докле гође један тецијаше;
још остаде Бошко Југовићу,
крсташ му се по Косову вија,
још разгони Турке на буљуке,
као соко тице голубове."
Бошко се, тешко рањен, повлачи са Косова, али у Ивањици недуго потом умире. Кнегиња га ту и сахрањује, крај гроба подиже цркву и око ње сади девет храстова у част погинуле браће.
Временом се црква и храстови руше, а легенда о косовским јунацима остаје да живи само у народним предањима.
Пет векова касније, у Стари Влах долази један човек. Проналази гробни камен и остатке цркве изнад Ивањице и говори народу: "Ово је гроб Бошка Југовића. Рањен, вели, на Косову, дошао је овде и ту умро, па му је ова црква била подигнута за душу”.
1911. године, Благоје Луковић, зидар из Ивањице, ту подиже нову цркву и сади девет храстова. Приликом копања темеља нађен је један гроб и у њему мушки скелет, панцирна кошуља, сребрни калпак и остаци барјака, што говори да је свакако реч о неком српском средњовековном властелину, иако нема поузданих података да припадају Бошку Југовићу.
Више од једног века ови храстови су у својој сени чували гроб и цркву, а онда су се, један по један, полако урушавали. Ове године је пао и трећи. Данас их је шест. Можда они не могу одолети зубу времена, али ми можемо увек садити нове и чувати од заборава легенду на косовске јунаке, косовски завет и завет Југовића:
"Соколови, сиви тићи,
Децо моја Југовићи,
Лазар зове, круна иште,
Да идемо на бојиште.
На бојишту сабља чека,
Јел’ вам жао млада века?
Не жалимо млада века,
Јер нас вечна слава чека.
Ти ћеш с нама дико мила,
Ми смо твојих девет крила,
Нека виде сред мегдана,
Ко су деца Југ Богдана."
コメント